StoryEditor
HrvatskaUVIK KONTRA

Damir Šarac: Stožer vodi rat protiv virusa, a vojska mu u rasulu. Jedni ne viruju u Stožer, drugi da neprijatelj uopće postoji

27. kolovoza 2020. - 14:04
S presice splitskog stožeraVojko Bašić/HANZA MEDIA

Malo-pomalo, naša županija opet skida rekorde u zaraženima kineskin viruson. Sve ka da nećemo. Iz statistika, a već smo to iljadu puti spomenuli, malo se detalja može vidit. Na primjer, ne može se otkrit koliko je aktivnih slučajeva u Splitsko-dalmatinskoj županiji, a koliko u Splitu.

Dodatnu zbunjozu prave kolege iz "sjevernijih" medija, kontajući već danima na sve moguće načine brojeve novooboljelih kako bi mogli stavit Split u naslov. Pa je jedan dan broj novih u Splitu, a ako bude malo, onda se pod Spliton vode novi iz cile Županije, a ako ni to nije dovoljno zbraja se srednja Dalmacija (koje je to administrativno područje?!), a ako baš nema puno zbraja se kompletna Dalmacija, znači četiri županije i sve to vodi ka "splitsko područje"!

Ka da je svima napeto da baš u Splitu bude najviše bolesnih. A Zagreb je uvik samo Zagreb i njihovi su brojevi samo njihovi.
Dali smo i mi ruke takvome zbrajanju i pribrajanju, jer kvando i kvadno imali smo u sridu više zaraženih u županiji nego cila Hrvatska skupa. Jesmo najveća županija i je splitsko područje dinamično, al brate šta je previše previše je.

Zašto je to tako? Govore radi turista. Ali broj turista koji su pozitivni u zadnjih misec i po dana na dalmatinskom području je nevelik, negdi oko 130, a sve ostalo su naši domaći. Bome, spašavala se glava ove sezone, balalo se i feštalo po klubovima, pirevima, obiteljskin zabavama. Virus je gušta, množija se i širija. A mi smo lokali i slavili. I izdurali taman koliko nan triba, skoro do kraja osmoga miseca. Sad vrag može sve i odnit, nešto se para našlo u muzini.

Još sedam miseci

Govoru psiholozi da će se korona pandemija odrazit na sve mozgove. Nikakvo čudo, da sutra stane, svi ćemo izać malo maćani od pritrpljenih šokova, posebno od prolića kad smo izvodili sve one makakade, znate već koje, a pokazalo se da su viška.
A tek šest miseci traje korona party! Ako ćemo računat do cjepiva, za koje nas pomalo pripremaju da možda i neće funkcionirat kako smo se nadali, pa neka nas počnu pelcovat dogodine u treći misec, to je još sedan miseci. Još ni na po puta nismo a već smo svi porebambili!

Dvi skupine su najopasnije. Oni šta su se priplašili i priko mire, pa stalno kmeče da su izgubili viru u Stožer. Oni su surađivali ovoga prolića, slikavali su ljude koji šetaju dicu i pase pa ih stavljali na društvene mriže: "Sve će nas zarazit! Pohapsite ih!" Možda su virovali u nešto krivo, jer Stožer nije neko božanstvo, pa ako u njega viruješ, moš se nadat da ćeš proć lišo. Cila je filozofija da se čuvaš sam, nosiš masku, pereš ruke i ne gužvaš se. I ni onda nisi sto posto siguran, ali u velikoj miri jesi.

image
S presice splitskog stožera
Vojko Bašić/HANZA MEDIA

Druga je grupa, iznenadili biste se kolika, onih koji propovidaju kako COVID ne postoji, da je sve to izmišljeno. Da je zavjera, da je sve radi cijepljenja, i da se cili svit urotija protiv, eto baš njih koji sve tajne znaju. Možda da pitaju onih 825 iljada umrlih je li virus stvaran. I nije istina da su samo stariji partili, ima ih svih dobnih skupina, a ko se može kladit da mu neće bit ništa. Valjda smo već shvatili kako kineski virus radi: ili ti nije ništa, niti ne zašmrčeš - ili si mrtav.

Ima još podskupina u našoj narodnoj vojsci pod starešinstvon Stožera.
Mladima je, razumljivo, bila puna kapa prolitnjega pržuna pa su se i svjesno izložili gužvama i partijima. Neki misle: ako i obolin neće mi bit ništa. I nije ih briga oće li nešto bit onome koga zaraze. Nije za čudit se.
Stožer nije bija odlučan, a kakvi je to stožer ako ne zna prisić. Ne znan jesu li svjesni šefovi stožera kako to više nije igra u udobnoj kancelariji. Ako je ovo rat s viruson, onda su oni vojskovođe, generali, stratezi i njihove greške ubijaju.

Jedno može, drugo ne!

Ponavljan, nije važno imaš li vire u Stožer ili nemaš, ko te uopće pita koje si vire i nevire, ali imaš ga slušat. Problem se javlja, jasno, ako te vojskovođa u bitku šalje ka manitu ovcu; nećeš više znat šta tribaš radit, kad ćeš pucat, a kad ćeš sakrit ludu glavu. Onda ne radiš ništa i izložiš se neprijateljskoj paljbi. Pa šta bude.

Eto tako nan se nešto dogodilo. Imaš vojsku u rasulu: jedni ne viruju u Stožer, drugi ne viruju da neprijatelj puca i da uopće postoji, ima onih koji i viruju da postoji ali da in metak i granata neće naudit, a ostali viruju u jedno i drugo, ali ne znaju šta in je radit. Uz to, puno ih viruje i u besmrtnost: znači zaraziš se, jedan dana zafibraš, sedan dana ostaneš doma, na testu si negativan – i ti si najsritiniji kovidar na svitu. Steka si imunitet i moš lizat pod u butigi! Pozadinci su u očaju: logistika puca, ne mogu se stić svi testovi napravit, čeka se po tri dana na rezultat, ljudima govore da ostanu doma i čekaju.

A kad s takvon armijon ideš probijat frontu - nastaje kaos.

Naš je Stožer donija nove mire nakon šta je korona opet počela bujat. Nisu baš neke. Najžešće su nastradale teretane i fitness centri, iz kojih dosad nije bilo dojava da su epicentri epidemije. U Madridu, koji misecima gori od zaraze, teretane nisu zatvorene, pretpostavlja se da niko bolestan neće doć dizat utege. Obavezne su maske, distanca, mirenje fibre, dezinfekcija sprava, čiste patike i pušta se broj ljudi s obziron na kvadraturu prostora. Većinu ovih mjera i naše su teretane imale. Loše su prošli i drugi rekreativci, recimo, ovi s maloga baluna, a njih je najviše.

Vinčanja i obiteljska druženja nisu zabranjeni, samo je smanjen broj piraša do pedeset, a druženja do dvadeset ljudi. Usporedimo li jedan pir i jednu teretanu, u kojima je od epidemije teško nać pedeset ljudi u istome prostoru, onda je to malo kikili. U teretani se ne sidi na gomili, ne voze se vlakići, ne grli se i ne ljubi, nema potribe ni razgovarat. Ajde vidit ćemo kako će ovo završit.

Neke teže mire nisu donesene za ugostiteljstvo – dok piješ i jedeš ne triba nosit masku – pa zato i jesi u kafiću i restoranu da piješ i jedeš!

Vjerska, kulturna i društvena okupljanja nisu ograničena, osim šta se moraju nosit maske, polivat ruke i držat distanca. To je ono šta zbunjuje; jedno okupljanje može, drugo ne može. A situacija na bojištu je otprilike jednaka.

Želite li dopuniti temu ili prijaviti pogrešku u tekstu?

Izdvojeno

24. siječanj 2021 18:15