Evo ga, napravili su to opet; u nekim splitskim ugostiteljskim objektima na frekventnim pozicijama u samom centru grada konobari su na Badnjak odbijali gostima poslužiti kavu ili čaj, nudeći im zauzvrat skuplje rakije ili koktele. Građani su to dočekali s bijesom, vrijeđa ih što im se u startu pokazuje da nisu poželjni ako se ne odluče za skuplju narudžbu. Ljuti su jer deračini očito nema kraja, pa ni na dan kada bi se ugostitelji itekako trebali radovati desecima tisuća Splićana koji su svome opustjelom centru došli u pohode. Na Pjaci se to dogodilo našoj sugrađanki koja je u silnoj gužvi jedva pronašla slobodan stol na štekatu. I kada je konobaru rekla svoju narudžbu, dočekao ju je hladan tuš.
– Zatražila sam čaj, a konobar mi je rekao da mi ga ne mogu poslužiti. Ali nije imao dvojbe kada je moja prijateljica naručila čokoladni koktel. Znači, teško mu je bilo napuniti čašu vrućom vodom i poslužiti je u šalici s kesicom čaja iz kupovnog pakiranja, dodati krišku limuna, kesice meda i šećera i žličicu. A nije mu bilo teško smiksati koktel od nekoliko sastojaka. Naravno, moj čaj bi koštao 2,60 eura, a koktel skoro deset. Pitala sam što imaju kad čaj nemaju, znači nije mi ponudio ni sok, ni kavu, ništa od tih jeftinijih napitaka. Ali preporučio je rakijicu kojoj je cijena pet eura. Nemaju nimalo poštovanja prema domaćima, kod nekih samo vrijedi pravilo oderi, uzmi, iskoristi trenutak – veli nam naša sugrađanka.
Nema čikara, ali ima bićerina
Nije jedina. Riva je na Badnjak pucala po šavovima, za naći slobodan stol trebalo je najranije ujutro krenuti u hvatanje. U podne je bio mravinjak, u kojem su konobari gostima na nekim mjestima odbijali nuditi kavu.
– Pita me konobar što ću, kažem kavu. On meni da me ne može poslužiti, da nema kave, ali ima zato rakije. Pitam ga zašto ne može, u čemu je problem, on mi odvraća kako više nemaju čikara. Ok, Badnjak je bio, gužva, ludilo. Ali i prije je u tom kafiću znalo biti sve puno kao šipak, no nikakvih problema s čikarama bilo nije. Na taj su me način išli prisilit da kupim skuplje kako bi oni imali bolju zaradu. Koristili su i taj dan kako bi nas oderali – govori nam naša sugrađanka.
Varate se ako mislite da je ovako samo na Badnjak. Imamo priču i naše treće sugrađanke, koja je s prijateljicom i njihovo troje unučadi u grad išla na druženje uz pićence. One su naručile za sebe dva alkoholna pića, djeca su poželjela vruću čokoladu. Pogađate ishod? U frekventnom kafiću alkoholna pića su bila dobrodošla, ali dječje radosti ne.
– Digle smo se i otišle u kafić na Cankarevoj, u maloj ulici iza. Ljubazna nam je konobarica donijela sve naručeno, nije joj smetalo ni kada smo rekle da će se djeca možda malo tu zaigrati, možda biti glasnija, veselija. Imaju li neki naši ugostitelji više granica svojoj pohlepi – veli nam naša sugrađanka.
