Da se rastajem od žene nakon sedam godina braka doznao sam u lokalnom dućanu, u Povljama na Braču. Možda je i dobro da sam tog jutra otišao po kruh jer da nisam, ostao bih neupućen. Dakle, tog jutra, prije desetak dana, odem ja do dućana. To je mali mjesni dućan u kojem svi mještani kupuju, pa se svi i znaju. Uzmem kruh i još neke namirnice i stanem u red da platim. Ispred mene četiri gospođe.
Čini mi se da me nekako polusažaljivo, poluprezrivo gledaju, ali odmah zaključim da si utvaram i pripišem to tome što se još nisam do kraja razbudio.
Stojim u redu, gledam okolo, kad na blagajni vidim naslovnicu jednog našeg poznatog tjednika. Vidim, netko sličan meni je na fotografiji. Malo se bolje zagledam i shvatim da sam to ja. Glupo mi je sad juriti preko reda da doznam...
Čini mi se da me nekako polusažaljivo, poluprezrivo gledaju, ali odmah zaključim da si utvaram i pripišem to tome što se još nisam do kraja razbudio.
Stojim u redu, gledam okolo, kad na blagajni vidim naslovnicu jednog našeg poznatog tjednika. Vidim, netko sličan meni je na fotografiji. Malo se bolje zagledam i shvatim da sam to ja. Glupo mi je sad juriti preko reda da doznam...