Malo koje čeljade unutar zidina u imeniku nema Gorov broj. Čovjek od Grada, meštar od svega, vazda spreman pomoći, baš uvijek s osmijehom. Sve to je Goran Martić.
‘Nisam ti ja od tega, nemoj mene u novine’ rekao je čim smo ga kontaktirali. Očekivano, samozatajan, a opet ga (po)zna cijeli Dubrovnik.
- Susjedima moraš pomoć’, nema više mladosti koja bi mogla skočit’ starosti, a toliko je starih u Gradu. I stalno se nešto kvari. Baš jutros me zove susjeda tu na vrh ulice - ‘ušo mi je miš u kuću, što ću radit’ Goro?’. Nemaju ljudi koga zvat. Pala vrata od ormara, pokvarene brave, a tek lusteri, na nekima sam se baš dobro nagnjavio. Sve su to sitnice, ali ljudima puno znače. Ako su sami, znači im i da progovoriš s njima minutu – kaže nam.
Od puknutih...