Podpeć je tučepsko selo koje je dalo istinske težake i upitne plemiće, no falša plemstva su, kao i danas, uvijek bila cjenjenija od žuljevitih ruku. Pet-šest stalnih stanovnika rasporedilo se u tri zaseoka, a Pero Pašalić pola godine provodi u Australiji, a pola u Podpeći. Ne pitajte ga gdje mu je bolje.
- Ako u Australiji tražiš Podpeć, nećeš je nikad nać. Čin dođen u selo, nakon po ure ko da nikad nisan nigdi ni iša - govori Pero režući pršut koji mu, kako čujemo, traje najviše dvadeset dana. Jasno nam je i zašto.
- Otac mi je ima 61 godinu kad san se rodio, a mater je bila 26 godina mlađa od njega. Nije znala čitat ni pisat, ali je znala izmislit dva obroka dnevno. Ćaća mi je čita priče o Kraljeviću Marku, a kad san posli otvorio tu knjigu, u njoj nije bilo niš...