Otkad pišem? Pišem otkako dišem! Može li tako? – pita me moja draga – nekoć – kolegica, a sada ravnateljica dječjih vrtića “Šibenska maslina” Maja Gulin.
– Može, lijepo rečeno! – odgovaram ja.
A Maja nastavlja s najranijim uspomenama.
– Pamtim kad me je u osnovnoj, tamo na početku, moj učitelj Frane Bumbak pozvao da pred cijelim razredom pročitam školsku zadaću koju je ocijenio najboljom od najboljih.
Pamtim još te njegove riječi i taj ponos i sreću kad sam tu moju zadaću čitala pred svima. Učitelja još srećem... Rado popričamo... Nadam se da će pročitati ovaj tekst i shvatiti koliko mi je značila njegova pohvala – kazala je Maja, koja je ovih dana, u svojim ozbiljnim godinama, izdala i prvu zbirku poezije naslovljenu jednostavno –...