More se muti, oblak se diže, a ja od majke na more stižen. Vitar mi nuna moj mali čamac, a ja od majke na moru samac. Oj more, more ti tvoji vali zar niste nikog drugog imali…
Ovako uglazbljeno izgleda je moj prvi kadar u Ražancu. Po nestvarnoj bonaci ka posuđenoj iz nekih mirnih laguna, ribar na vesla izlazi iz porta i piva tužaljku iz vrimena Prvoga svjetskoga rata.
Ono kad se mladići nisu vratili doma bilo da su ostali na torpediranome Szent Istvanu ili negdi slično. Ribaru je ime Drago Šimkov, a zovu ga Jeremija.
Zato jer je prorokova rat, jer zna koje će u moru bit ribe a koje neće, kad će špalment od bure, oće li bit grozja ovu godinu, oće li bolest na lozu i još puno toga.
Slipo crivo
Za me je Ražanac, koji gleda u Velebit, na naopaku stranu svita. Kad mi se more nađe na sjever, uvik iman osjećaj da ću past na guzicu. Isto ka šta nemogu sidit na katrigu koja se okrenila od mora. Odma izgubin ravnotežu. Ali judima rođenima s druge bande neobično je ravnanje po južnin obalama. I to je sve normalno.
Govori mi Dario Lukić kako bi znali doć u Zadar u gunju, a tamo bi svit sidija vanka u košuljican. Čin bacite oko na mul i školjeru, odma van je jasno koliko ovde zna bit dramatično kad lišće velebitskih hrastova počme letit po ariji. Zvižje bura, nosi duple krove, guli stabla, šćiga se ita sa brodima, a letrike nema po sedan dan.
Prije, dok in staru pumpu nisu odnili u Tehnički muzej u Zagreb, imali su barenko vodu jer je ona radila neovisno od letrike. A sad kad nema struje, nema ni vode. Kažu da se one bure za pamćenje dogode svakih pet godin.
Danas je Ražanac slipo crivo, negdi sa strane, dok u prošlosti nije bilo tako. Postojala je stalna brodska veza sa Rikon zato i je po sela tamo. Bila je to jača veza nego sa Zadron. Nekad su stanovnici bili sto posto čakavci, ali se i to dolaskon naroda sa Velebita prominilo. Danas su samo dvi fameje ribarske. Može se u moru nać svašta, ali ne murina i tabinja. Ovde in uvjeti ne odgovaraju.
Utekla penta
- Moj sin Niko je prije desetak godin ulovija lignju od kila i osandeset, pa se prijavija na oni vaš natječaj u Otvorenome moru. Dobija je drugu nagradu, a to je bila ženska bicikla. Razočara se i reka mi - tata, uteče nan penta za 5 deki! Stalno san po moru, a najdraži i najneobičniji ulov mi je bija kad san jedanput u konalu slučajno naletija na odrišenu veliku bovu punu daganj, to smo posli u selu spremali, da vidiš veselja.
Liti je ovde koža barenko dva puta slanija. Kako se sušiš sve puca na tebi. I spašavanja su česta pojava. Samo je srića šta, po logici stvari, bura pedaline gura u kraj, a ne na otvoreno. Inače bi bilo puno zanimljivo. Osin vitra i kurenti su ovde jaki. A najčešći uzrok intervencija je taj šta se nautičari znaju uputit skoro bez goriva. Sa ženama i dicon. Ali nađe se toga i na druga mista.
Švedski zubi
- Iman ti jednoga susida, koji je živija i radija vanka. Naš čovik. Umrla mu žena i ponovo se oženija. Veliki ljubavnik. A ima jedno 77 godin. U Švedsku je učinja dentjeru, skupo ga je došla, bogami. Uvik se falija sa tin svojin zubin. Iša je na lignje i dok je lovija, malo se zakašja priko bande i ispala mu dentjera u more na jedno tridesetak metri. Gleda je on kako pada na dno, ali nije bilo pomoći. Posli dva miseca, kočari su potezali na to misto i izvadili je. Skupilo se trave na nju.
- Martine, jesu ovo tvoji zubi?
- Neg čiji su.
I tako je posli ima rezervu. Ali prije toga iša se kupat sa ženon i naslonija je tu dentjeru na kraj mora. Biće ga žujala. I doša grmalj ili kosmej, kako ga di zovu, pa je odnija u škrapu, oklen je on nije moga izvadit nikako.
Tura je prste i špice, ali ništa od toga. I iša on po svoga rođaka koji inače čuva stado ovac i vazeli oni dva mace, pa udri po kamenu.
Dok su oni tako mlatili po škrapan, naišla policija. Tučete prstace, a? Vadimo zube! Kakve zube? Pa moje, švedske, da san pet ijad euri za njih, grmaj mi ih je čapa!
......
Više pročitajte na Otvoreno more