StoryEditorOCM
RegionalŽIVILI JOŠ STO!

Šjor Petar je čudo. Iza njega je stoljeće života, ništa ga ne boli, ni oko Hajduka se ne nervira. Ovo je njegova tajna...

Piše Damir Šarac
29. travnja 2023. - 14:01

Di je taj dični stogodišnjak?

- Evo ga isprid vas!

- Ovi čovik?! Ne zezajte!

A je. Barba Petar Garafulić obiteljskim nadimkom Mudri, proslavio je 28. travnja stoti rođendan, i da vam tko to ne potvrdi, da vam ne pokaže njegovu osobnu - ne biste vjerovali.

Bračanin, Nerežišćanin s adresom na Špinutu u Kineskome zidu, tako se dobro drži - tek nedavno je dobio svoj prvi šćap a nešto malo prije i očale – i tako dobro i brzo misli da je pravi gušt izmijeniti s njim koju, a onda ga prepustiti slavljeničkoj fešti u Gusara, okruženog mnogobrojnom rodbinom. Pred njim ‘torta Brač‘.

image

Kćer Vedrana i barba Petar s tortom ‘na Brač‘

Božidar Vukičević/Cropix

- Di ste se rodili?

- A bome u Nerežišća u težačkoj familiji, didu i oca zvali su Mudri, ka i mene. Jel da je to lipo?

- Ne može bolje. Onda ste ka mladić išli u partizane?

- U Treću dalmatinsku brigadu. Najprije na Mosor, u Livno, Glamoč, pa na Vis...

- To ste bili di i ‘Slobodna‘, istin puten?

- Jesmo, jesmo, pratili smo se. A cili živit san pretplatnik ‘Slobodne‘, svaki dan je čitan ujutro i popodne.

- Onda ste vi najstariji pretplatnik ‘Slobodne‘!

- Vi ćete to bolje znat. A ja znan da nema dana kad je nisan pročita.

- Otkad ste u penšjunu?

- Od 1970. godine.

- Pedeset i tri godine! I mirovinski bi van triba dat plaketu, šjor Mudri!

- Iza rata osta san u vojsci, završija Višu vojnu pomorsku školu i iša u penšjun u činu kapetana fregate. Od onda stojimo na Špinutu. Supruga Anita preminula je 2015. i stanujem sa kćerkom Vedranom. Nas dvoje.

image

Petar Garafulić

Božidar Vukičević/Cropix

- Ostali ste aktivni i u mirovini?

- Kako ne, na Braču smo imali poljoprivredu, masline, vinograde i puno višanja. Radio sam na zemlji sve do prije par godina. A vikendicu san podiga u Veloj Farskoj.

- Jeste li puno bolovali?

- Nikad. U partizanima san ranjen u livu potkoljenicu, ličili su me u Italiji. Dva puta u životu san ima upalu pluća, koronu san isto ima a nisan ni osjetija, tri puta san se cijepija i valjda je to pomoglo. Ne znan kad san tabletu popija. Malo slabije vidin i čujen, televizija je uvik tuta-forca.

- Volite muziku?

- Kako ne, našu dalmatinsku i opere.

- Svak će stogodišnjaka pitat koja je riceta za toliki dug i zdrav život!

- Regula, gospodine. Cili život se dižen u istu uru, obidvan uvik u podne, malo prilegnen iza obida ne da bi spava nego više otpočinen. U šest i po, sedan je večera.

I u istu uru triba leć, prije u deset navečer, a sad malo ranije. I ono što je jako bitno, fizička aktivnost. Rad u polju kad san bija mlađi, a onda svaki dan šetnja Marjanon, od Špinuta do Bena. Sad više ne mogu, hodan, ali manje. Po kvartu.

- A spiza?

- Težačka, dalmatinska. Maslinovo ulje, luk, jabuka i puno verdure. Slatkoga šta manje, španjuleti nikad, i bevandu za obid.

image

Petar Garafulić Mudri

Božidar Vukičević/Cropix

- A stres, šta vas nervira?

- Ništa! Prije san se ljutija radi Hajduka, zna san iz Šibenika sa službe dolazit na Stari plac na utakmice, to mi je bilo puno drago. Sićan se najvećih; Bajde Vukasa, Beare, Matošića... Ali više se ni oko toga ne nerviran.

- Biće ste sad i najstariji navijač Hajduka?

- U ovin godinama u svemu si ima bit najstariji. Ali ne ćutin se tako, reka san van da me ništa ne boli. Onda je sve lakše.

- Ajmo kviz, provjera memorije, nabrojite mi sve ćere?

- Katica Ilić, Jagoda Ferri-Certić, Vedrana Garafulić Kukoč.

- Unučad?

- Darko, Danijel, Mirjana, Marin, on mi navigaje pa ga nema danas, Anita i Petra.

- Praunučad?

- Nikola, Anđela, Karlo, Marita, Marino, Anamarija, Frane, Vicko, Mario, Dea, Adrian i Lea.

- Fala van lipa, iman još sto pitanja ali ne smin više pilat. I jednu želju – još ovoliko lita, pa da se opet nađemo!

- Fala, vidimo se!

22. studeni 2024 09:34