Hajdukovoj legendi nije legao ‘pseći‘ dres, za to ima posebno objašnjenje, ali i sugestiju što bi bilo najbolje

Hajduk ima nove dresove, a sjećamo se polemike lani, žestok kritičar zelenog, pardon tirkiznog dresa „bijelih” kao treće garniture, ono kad se promovirao lanjskog ljeta, bio je slavni Dražen Mužinić Frfa. Hajduk je nastupio u Superkupu (ove godine ne igra Superkup) u zelenim dresovima u zagrebačkom Maksimiru i popularnom Frfi, Hajdučkom srcu, otelo se:

- Gledam utakmicu i mislim se koji su ovo zelembaći. Jesmo li ovo Olimpija?! – nikako mu nije „legao” tadašnji treći dres Hajduka, niti uz objašnjenje gospođe Marinke Akrap, „šefice” u Hajduka, kako je to tirkizna boja čistog i bistrog našeg bisernog Jadranskog mora, kod otoka Krknjaša...

- Ma to je Olimpija – rekao je Frfa. - Kakvi tirkizni Krknjaši...

Danas, ponukani novim trećim dresom, pitamo Frfu je li mu hajdučko srce sad na mjestu, šta kaže na dezen nalik dlakovoj koži psa Dalmatinca?

- Ja priznajem samo bijeli i crveno-plavi dres, a sve drugo je biznis. I svi to rade i imaju treće dresove i ja to razumijem – kaže nam Mužinić i dodaje. - Ali bih volio da treći dres bude vezan za Split i Dalmaciju, možda mornarski đir, na rige vodoravne modre i bijele. Kao mornarska majica. Jednom smo imali nešto slično, mislim da su ga Subašić i Pletikosa nosili kao vratarski dres. To bi mi bilo najdraže...

Ipak je vezano za Dalmaciju, pas Dalmatinac, pa njegove „maće”?

- Malo je pretenciozno to da dres asocira na pasa. Ja volim pase, da se razumijemo, uvijek ih imam, bio je to jednom davno erdel terijer, pa „Jack Russell” terijer i da sad ne nabrajam. Obožavam pase. A sad 101 "dalmatiner"... Ma dobro, bolje nego onaj zeleni dres, makar mi u suštini ni ovo nije posebno drago, a ispast će da stalno nešto grintam. Malo je bezveze da dres asocira na pasa pa makar je Dalmatinac. Nego, da ja vas pitam kad dolazi Rakitić...

- Tek što nije, sigurno imate svoj poseban komentar i na to?

- Drago mi je uvijek da dolaze pravi i kvalitetni igrači, samo šta je malo u godinama, a bože moj, vidjet ćemo, ako je u snazi može puno pridonijeti. Ja bih samo rekao ono što ponavljam svaki put kad pričamo, a to je poruka: nemojmo zanemarivat svoju dicu! Imamo vlastite igrače. Uvijek ih imamo. I otvorimo im vrata prve momčadi. Neka pravi asovi dolaze, ali i o svojoj dici vodimo računa – poruka je Mužinića, jednog od onih baš rodom Splićana koji su oformili nezaboravnu „zlatnu generaciju” sedamdesetih i trajali godinama.