StoryEditor
SplitUVIK KONTRA

Damir Šarac: Krnjeval će oživit kad od njega šape dignu Grad i politika. Napravit će se on iz želje, krenit će od neke male pjace, ka i one 1996.

Piše Damir Šarac
27. veljače 2020. - 19:25
Splitski Krnjeval, nekoć najluđi i najmasovniji na jadranskoj obali, lagano skončaje. Da nema dičice, ne bi ni zna da je krnjevaladaPaun Paunović/HANZA MEDIA

Krnjeval je, eto, proša, a maškaravanje tek počinje – morete se više ne kupuju po butigama niti činu doma, razgrabljene su po likarnama, stotine iljada komada!

Na vratima apoteka isprintani natpisi: NEMA MASKI! A šta ćemo sad kad sezona maski ima bit tek počinje! Najsmišnije je šta ove šta smo pokupovali ne štite od virusa, ali lipo će ih bit vidit.

Zato smo se ovih poklada ispucali ka ritko kad, politički i društveno nekorektne imotske maškare digle su državu na noge.

Moga bi jedan librić učinit od tekstova o besmislenin i zločestin paljevinama proteklih godina, dok san ima volje objašnjavat kako je krnje oduvik bija alegorija svega našega zla u prošloj godini i nedaća koje su morile mali puk, prilika za izrugivanje s jačima, a figure živih ljudi nikad se nisu palile.

To je naprosto demonski, to je jedna vudu magija i nema baš nikakve veze sa satiron koje su nosili krnjevali. Ma zaludu je to. U krnjevale, umisto da budu događaji općega veselja, ruganja i smija, uvukla se mržnja, ona najniža i najprostija, pa se palu skulpture političara, novinara, biskupa, ovisno kojoj opciji pripada koje selo.

Ka i uvik, podili smo se u dva tabora. Jedni kažu: vi ste nama palili Tita, Mesića, Račana, Linića, Josipovića, Tomića, Milanovića i Pupovca, istospolni par skupa sa Stazićen, a drugi skriču: vi ste nama palili Bozanića, Petrova, Sanadera.

U jednoj od vatrenih orgija završija je i naš novinar Vuković, koji nije ni tamo ni vamo, ali kopa je onde di nije smija.

Sramota i jad

Teška bolest, gora od ijednoga virusnoga kašlja, uvatila je hrvatske maškare od maškara, koje čak i poklade pritvaraju u fibroznu epidemiju koja nas drži cilu godinu.

Za razliku od svojih predaka, od naših starih kojima su maškare bile važan ispušni ventil, pa bi rekli sve i užižali ono šta su držali na duši, njihova mladunčad nema tih muda – oni pale one koji in ne mogu ništa.

Onda na to ide reakcija: prešidente Milanović, ministri, pravobranitelji, sabornici, udruge pozivaju pravosuđe na akciju, priti se pendrekon i pržunon imotskin maškarama.

Pa, stani malo, koliko god bilo blesavo to šta maškare rade, di ćeš s maškarama na sud?!

Ispast ćeš luđi nego oni.

Jedini lik kontra virusa koji je infeta hrvatske maškarade je da krnjevale organiziraju udruge ljudi koji znaju šta su maškare i krnjevali, koji se znaju pametno sprdat. Hrvat se s jačima od sebe. (Možda od toga i dolazi rič Hrvat.)

Sve drugo je sramotno i jadno. I akcija i reakcija.

Zato Split, na sriću, nema tih problema. Njegov Krnjeval, nekoć najluđi i najmasovniji na jadranskoj obali, lagano skončaje. Da nema dičice, ne bi ni zna da je krnjevalada.

Veliko uskrsnuće splitski je Krnjeval ima polovicon devedesetih i u prvome desetljeću dviiljaditih, kad je grad opet bija krcat maškarama. A odonda pad. Politika i kiša svakoga pokladnoga utorka lagano su oladili građane od fešte.

Možda je, ako ćemo iskreno, splitskome puku dosta krnjevala koji traje cilu godinu, a posebno u litnjin misecima. Ovi grad je posta jedno živčano, krnjevalsko poprište di svi mislimo da smo ozbiljni, di šentence sipaju iz svake glave i sa svakoga Fejsbuk profila, a krnji je toliko da oni pokladni nema smisla.

Raduje se Split samo zlima, e tu smo ga glavni.

Udunile se fešte

Bože mi prosti, stvarno čoviku može bit krivo šta se koronavirus pojavija najprije u Zagreb. Jer da je osvanija prvo u Splitu, e to bi bija krnjeval za pamćenje, i to usrid korizme. Jo, šta bi mi guštali, koje bi šedute i predstave radili, koji bi teatar to bija... Ali još ima vrimena, ne predajmo se. Nećemo uteć.

Vratimo se ipak na glavno: jedino šta je dobro u ovako skučenoj maškaranoj fjeri koju imamo je da je splitski krnje još uvik alegorija zla prošle godine. I to se nije izgubilo. Kakav bija da bija, još uvik je pravi krnje.

A kako obnovit Krnjeval? Poslin godina pokušaja i cukunske filozofike, uvjeren san da je recept slijedeći: Krnjeval će se obnovit kad od njega šape dignu Grad i politika, bez obzira na gradske pineze koji se uzalud ulažu u pokušaje oživljavanja.

Kakvi je to gradski krnjeval u kojemu ne sudjeluje gradski teatar, glumački, likovni i glazbeni odjel Akademije, slikari i kipari, pisci, pa limena muzika, Umjetnička škola, kreativne udruge građana, muzičari, pa i ugostitelji!?

Nije to, Grad će platit i to je to.

A ne more se na štandarac obisit cukunski barjak, ne more se vriđat i vikat, ne smi se svirat i plesat jer to šuška! Delikana je to fešta.

Napravit će se on iz želje, samo triba skupit prave glave. Pa desetero – desetero. Krenit će od neke male pjace, ka i one 1996. kad je obnovljen. Ne valja da se oganj ugasi.

Jer Split voli Krnjeval, samo je malo zaboravija kako se to radi.

Nije se samo Krnjeval udunija, pogledajte malo i druge gradske fešte. A koje fešte? Sudamja, glavni splitski blagdan, postala je dosadna, svela se na loše koncerte i besciljno lunjanje mase po gradu, od ćevapa do picete i piva.

Di su koncerti, di su festivali, di su izložbe, di su pučke fešte po starin kvartovima, di su akcije i tulumi mladih? Niste primijetili da ničega više nema?

Malo po malo, ono “najluđi grad na svitu” sveja se na veliku laž, unutrašnju prazninu, na litnje gužve i zimske samoće. To van je Split, grad lipih sićanja s kojima ne znaš šta bi.

Nova se ne stvaraju.

Ostala je jedna šuplja školjka, krepana periska koja se valja na obali, dozlaboga dosadna, ka šta je i svaka maska bez očiju koje ti se iz nje smiju – besmislena.

#SPLIT#KRNJEVAL

Izdvojeno

01. lipanj 2020 01:39