Novinar ‘Slobodne‘ prisjetio se vremena kad je mlađarija u Splitu trčala u luku da bi užicala nešto od američkih vojnika: ‘Kralj ulice si bija kad bi peška Zippo... A od Rusa nismo imali šta žicat‘

Danas ima svega. I priko mire. Pa više ništa nije gušt. A nemaš komu ni ispričat. Jedino generaciji. Prilično izgubljenoj. I pritisnutoj srednjin godinama u maloj zemlji za velike propuste.

Mlađe samo pilaš, idu in na živce old school priče. Kad smo mi ovo, kad smo mi ono. Kad je Pucko vlada u Siromašnoj, kad je Baka zabija iz kornera, a Hajduk igra svako proliće u Evropi. Kad se pušilo ispod tamarisa isprid Džaje, tuklo s Grobarima i Ciganima. Kad Purgera nije ni bilo. Kad su Ćamil i Raso navijali sa štange. Još zunze davni nadimci: Žan, Šef, Debeli Jure, Njita, Čep, Vokri, Šećer, Zambo, Doktor...

Kad bi cili Split iša na feštu vina u Jelsu. Ili slično.

A kad bi došli američki ratni brodovi, mi bi, dica sa Sućidra, trčali u grad. Nema ko nije. I Brđani, Getari, Va...