Dobar dan, imate li kupusa u glavi? – pitan gospodina na šibenskom pazaru.
– Neman ja, al vi sigurno imate! – odgovara mi poznati šibenski slikar Rade Jakas.
– Ja, za razliku od vas iman samo kupus u najlonu, jednu glavicu verzota san kupija i jedan kil srdela po deset kuna. Ja tako sljubljujen zeleno i plavo, jer žena srdele ne ide, njoj je plava riba teška za želudac – veli Rade, koji očito spada u onu skupinu stanovnika Krešimirova grada koji se ni marčane bure ne boji toliko koliko toga da na pazaru ne nestane verdure.
– A ko je to još vidija da na prvi dan prolića pada snig, ka šta je nas dopalo ove godine? Sud svita, ja vamin narode moj kažen da je to to. Nema bit šta drugo! – kaziva je meni i kolegici Nikolini jedan. A drugi mene zva nasamo, da mi dade "materijal za kolumnu".
– Znaš li ti zašto su se ovo sada svi uvatili ove Istanbulske neviste?
– Neviste? – nije meni baš bistro šta oće, a on meće prst na nos i usta...
– Muči, ne mora svak čuti o čemu pričamo...
– Misliš, konvencije?! – počinje mi svanjivat, al on opet meće prst na nos i usta, i ogleda se okolo...
– Tiše, neka mislu da o seriji pričamo. E, konvenciji. Jesi ti čuja da uskoro kreću Hrvatske šume u prodaju, privatizaciju? Nisi? Naravski da nisi, kad se to drži u najstrožoj tajnosti. Al to je dogovoreno. I da se ne bi o tome pričalo, da bi se to prikrilo, onda se priča o ovoj Istanbulskoj. Da se narod bavi pizdarijama, umisto bitnin stvarima!
Eto na, sad znate šta i ja. A šta ste vi mislili, da je meni lako?! I da je ovi moj novinarski kruv od same pupe napravljen?! A dok se Hrvatske šume ne privatiziraju, morete uživat u prvin šparogama. Koje su živi dokaz da se vrime pošemerilo. I da su klimatske promjene učinile svoje. Snopić je u Sonje Knežević 35 kuna...
– Skupo? A kad ti je skupo, a ti aj brat isam! A jel tako, šta ću mu ja drugo reć. Ima ih i po pedeset na drugin mistima! Pa in nije skupo – veli nam Sonja. Koja je na šibenskom pazaru već 16 godina, otkako je ostala bez posla. Pa se već naslušala svega i svačega. Ali lipo joj je ode, vanka na zraku, na čistoj ariji, sa svojin ljudima. Prodaja, fala na pitanju, ide nekad bolje, nekad lošije, ka i sve.
– Led je i ove godine učinija svoje. Iman maslinik u Sapinu Docu, al već vidin da recimo, ni ove godine neće baš bit ulja. Mlade grančice masline je led spržija, isto ka i sve drugo u vrtlu šta je bilo poviše zemlje – veli nam Sonja. Koja ka i svi drugi na pazaru živi u maloj neizvjesnosti šta će i kako bit sad kad se krene u najavljenu rekonstrukciju tržnice. Vele da će ih gazda pazara Vlade Čović izmistit doli u Dragu, a da će na ovon mistu di su sad banci bit podzemne garažea
– A, ništa, vidit ćemo, šta bude bit će – sliježu ramenima prodavači. I vele da se najviše pijacon oduševe liti stranci, turisti. Oduševe ih stare vage, betonski banci. – Toga više kod njih nema.
A dok ne dođu stranci, stvar spašavaju domaći, stalni kupci. Karmela Plenča uzima verduru kod Ivanke Cigić već 15, pa more bit i 20 godina...
– I sigurna san da je pravo, lipo, zdravo i domaće. I nije ni skupo! Evo, u nje je špinjača, neka je led, po 14 kuna kil, a u drugih je i 20. A slađa je od cukra, ja je vako, sirovu, zelenu iden! Evo, san i sestru joj Darinku Gligić dovela – priča nam gospođa Karmela, dok joj Ivanka stavlja u boršu jednu vezicu petrusimena dobre ruke.
– Ja prodajen svoju robu, iz svog vrtla u Dubravicama i iman svoje ljude, stalne kupce koji u mene uvik uzimaju. I zato na njih pazin, držin do njih – veli nam Ivanka, koja ima svoj OPG, a na šibenskom pazaru je već 30 godina. I u koje vidimo, od verdure ima i lipih brasunica, po 16 kuna kil.
– Je li joj ovaj zadnji led, s kojin je zima udarila repon, učinija puno štete u vrtlu? – pitamo.
– Nije mu oprostio ni jedan pa neće ni ovaj. Uništija nam je u Dubravicama bajame, barakokule – a imali smo lipe, krupne, domaće. Šljivu? Navrtke nam je sve uništio, jer mi sve voćke sami razmnožavamo, od starih domaćih sorata. Trišnju? Trišnju, srića, nije uništija, jer još nije bila ocvitala, nije poranila.... – kazuje nam Ivanka kojoj ništa nije teško. Ni radit u polju, ni dignit se ujutro rano, pa doć na šibensku pijacu, 25 kilometara od kuće ima, nije to danas neka dalječina. I puno bi se ljudi više bavilo u skradinskom zaleđu poljoprivredon, imaju lipu zemlju i obilje vode, ali ljudi nemaju otkupa, sigurnosti, ne more svak ić na pazar, pa zato i ne proizvode...
Iz Dubravica je, bar po prezimenu, i Grozdana Mijić. Kojoj zima i led dobro dođu. Kad je led, dobro iđe med, čak se i rimuju...
– Je, je, istina je. Di je zime i leda, tu je i prehlade. A onda med dobro kuri. Al, nisan ja vezana samo za Šibenik. Eto, 10. znan otić na sajam u Benkovac, to me izvuče. Ode, recimo za prodat 15 kili suvih smokava triba proć cili misec. A u Benkovcu prodan 30 kili za jedan dan. Koliko ode za dva miseca – kaže nam Grozdana dok nas nudi ušećerenin bajamima iz vlastite kućne radinosti. Dubrovčani bi rekli – broštulanim mjendulama.
A zelenilu – makar nije o spizi riječ – na šibenskom pazaru pridonosi i Davor Flajšman. On je 'Varaždinec, Varaždinec, domovine sin'..., pardon iz Beretinca, osam kilometara od baroknoga grada. Al je već skoro pa i Šibenčanac, s obzirom na to da na šibenskom pazaru provodi vremena koliko i na svom zagorskom gruntu. U kojem ima plastenike u kojima on i familija pored cvijeća, koje sad najviše ide, uzgajaju i paprike, pomidore, kukumare.
– Znači, nisu krastavci, nego kukumari! – zezamo se, a Davor se smije...
– Je, je. Naučio sam u međuvremenu dalmatinski. Najbolje mi je u početku bilo kada bi me kolega pitao: Daj mi kacavidu? A ja ništa. Čovjek me gleda, misli da se pravim važan, al ja nisan znao što je kacavida. Sve dok nisam od njega tražio šrafciger. Onda je on mene pitao: Molim? – smije se Davor.
A kolega s kojim je razmjenjivao germanizme i talijanizme je Milorad Knežić. Koji na svom štandu, nudi blitvu i spanjak. I veli da je, barem što se leda tiče, najgore prošlo. Dani ipak idu topliji.
– Što je zima opalila, opalila je. Sada će sunce opaljivati! – smije se kupac do nas. I veli da savjetuje svima da, ako i sami misle nešto opalit, pažnju radije umisto verduri posvete bancima s orasima. I bučinim golicama...
– One su dobre za prostatu. A orasi, da prostite, za... prostotu! E, da baš za to! Zato to na banku i stoji jedno do drugoga – veli nam. A drugi, neimenovani filozof sa šibenskog pazara poučava nas:
– Verdura van je ka i žena. Ona koja je lipa, napirlitana, ta nije za vodit kući. Ta je samo za gledanje! A za kući je ona grublja. Šta je ružnija za vidit, to je zdravija. Domaća, bez fungicida i pesticida...
– Ma, slušaj ti mene vamo, vidim da ti kolege hvale strance, turiste...Nemam ja ništa protiv nikoga, ali obavezno napiši da nema do domaćeg kupca, naših ljudi i susjeda iz susjednih zemalja i država. Oni odmah uzmu cijelu lubenicu, a ovima iz EU-a i okolo, njima je i feta previše. Mogu li im prodati četvrtinu pitaju? Ko da prodajem zlato, pa gramsku vagu imam. Njih troje jednu breskvu kupe, pa grizu od nje svi... – veli nam Josip Trogrlić. Čiju riječ isto valja slušati jer ima i on već 20 godina staža na šibenskoj pijaci. Na kojoj, tvrdi, ništa nije poskupilo, bez obzira na led...
– Ravanele su po pet, blitva 12 kuna, kupus deset, jabuka deset do 12 kuna, klementina 14, limun 16. Sve je domaće, al kupaca svejedno ima malo. Ledeno je ode, a u centrima klima radi... – veli nam Josip.
A nas već poteže za rukav njegov imenjak Joso Pućo i skreće nam pažnju na proizvode svoje kovačije s tradicijom dugom 300 godina. Od pradida Ante do sina Ante...
– Šta imamo? Motike, sikire, lašune, gradele, brave za vrata, kosire, nože, odiljače za diljanje... sve šta se može skovat i potkovat. I sve šta je koristila tvoja pokojna baba Tonka, koja je bila iz iste općine ka i ja, iz Unešića. Nema šta nema! Garancija, piši doživotna! Ljudi smo, dogovorit ćemo se. Sve se može popravit osin šporka jezika. Jel, tako?
Tako je, nego kako.
Uto se navratio opet i onaj što mi je reka za privatizaciju Hrvatskih šuma i Istanbulsku konvenciju – pardon nevistu – i reka:
Pazi, da san ti ekskluziv. To niko ne zna osin tebe, proslavit ćeš se kad to napišeš...
Eto, svitu moj, kako se Pulitzer i na izvještavanju s pazara može zaradit!