Šta ima da smo govorili o Adventu, Božiću i svemu onome šta uz to iđe. Pa Nova godina, diće ko na skijanje, šta će se pojist, šta će se popit. Tako na brzinu, evo danas, već druga polovica prvog miseca. Iđe vrime svin šutom.
Kad čovik čita novine i sluša i gleda televizore, pari mi se da su to sve reprize. Nek jedna novina spomene jednu stvar, odma ujtru i sve ostale o tome. Kad televizija objavi nešto, odma sve druge isto se uvate toga pa udri. Onda ja, ka stariji čovik di nigdi ne iđen, vidin da se o tom i tom naveliko govori i mislin da je to nešto strašno važno. Prođe par dana i od te važnosti nema ništa.
Kažu njijovi urednici, javnost ima pravo znat. A šta ako mene to ne zanima ni dva posto ? Šta ćemo onda ? I lani i ove godine glavne su vijesti bile kolko svita iđe na skijanje. Kolko se potrošilo, kolko se sa sobom ponilo arambašića i druge spize i sve tako. Ko je meni kriv da se ne znan ni grudat i da san rođen u vrime kad je vrhunac sportske aktivnosti bijo popet se na Prominu.
Virujte, pri svakom takvom usponu nisan potrošijo ni šolde, a arambašiće san ijo kad bi doša kući. Svit sa svojin novcin ima pravo radit šta ga volja. Ko je meni kriv šta mi je puno star datum proizvodnje ?! Isto moram reć o onom pravom skijanju. Gušta san gledat kad je Janica vozila i brat joj Ivica. Onda si se lipo navika da ih sve rastura i da je carica od skija, tako i brat joj. Sad ima desetak momaka šta voze na snigu, ali na postolju još niko.
Kiseli kupus
Uto će doć lipša vrimena, i mi ćemo se jopet vratiti onim našim uobičajenim ljubavima, prije svega nogometu.
A dica u školi i dalje će se čudit bijelom Božiću, a pahuljice ni vidit ni čut. Misliće dica da učitelji lažu. Kako je krenilo, ova mala dica neće ni znat šta je to snig. Meni je on najlipši kad ga gledan iz kužine kako lagano leprša, a iza mene na špakeru, lagano se krčka kiseli kupus sa suvin rebrima. To su gušti, a ne gledat kako ćeš past dok letiš niz planinu.
Ima već par godina kako nas obraduju naši turistički vodiči. Uvik u prvom misecu organiziraju besplatno vođenje turista po Drnišu. Ovaj put "turisti" su bili Šibenčani. Sve su lipo obašli i guštali. I bez mora ima lipote. Meni je bilo drago da su vidili da smo jedno puno lipo i kulturno misto i da u nas nema nakih gužva ki u njizi. Ja sam jednom od tih gosta isto prišapnijo: U nas se parking ne plaća, kakvo je u vas stanje? Kako me je lipo pogleda priko oka. A oko nas svako malo Meštrovićevi kipovi.
Taman kad san promislijo da se ništa neće događat u kulturi jer je ka mrtva sezona, saznam da će baš danas u Gradskom muzeju Drniš u pet uri popodne bit promocija jedne simpatične knjižice. Ne zna čovik bil je zva knjižica, brošura ili slikovnica, ali najvažnije je da je posvećena dici. Kako piše na naslovnici, to je "Ivanovo blago u Drnišu", ilustrirana edukativna knjižica o Ivanu Meštroviću. Izdavač je, naravno, Gradski muzej Drniš.
Novi Meštrović
Sve je prilagođeno osnovcima, vedri crteži kombinirani s fotografijama. Podnaslov je "Ivan Meštrović od malog pastira do umjetnika svjetskog glasa". Tekst iđe u formi igre i laganih pitalica i dica, stranicu po stranicu, saznaju sve bitno o Meštroviću. Di se rodijo, di je naresta, ko ga je prvi uočijo, kako se školova i kako je posta slavan, sve je to u ovoj nadasve simpatičnoj knjižici. Vako uvik moreš postavit i pitanje ima li i sada među dicom kakav novi Meštrović, možda novi Krsto Odak, Tesla, Josip Kosor, kakav budući veliki sportaš ? Kolko smo kadri uočit takve talente i stvoriti mogućnost da od njih bude nešto na slavu ovog kraja i naroda ? Vaka jedna knjižica predstavlja lipo osvježenje u svemu onome šta je do sada o Meštroviću napravljeno. Ovom slikovnicom napravljen je pravi korak prema dici koja će s guštom ovo vidit, crtat i pročitat. Tako se dicu privlači lipoti, umjetnosti, kulturi. Zato će i glazbena pratnja na večerašnjoj promociji bit Dječji zbor Grdelini iz Drniša. Eto turističkim vodičima još rađe !