Kad naš čovik zapiva iz duše...

Svaki dan se more vidit po novinan i po televizijan kako doli na moru ima gužve po ulican, kako se prodaju apartmani, pa onda razne prestave i izložbe. Nema mista koje se sad najenput nije sitilo svoji običaja, stari pisama, običaja sa vinčanja i sve tako. Sad je velika zanimljivost ono šta je mojoj materi bilo muka. Prikazuju ženu sa starinskon travešon kako na vidru s daskon pere robu, a u vidru lukšija, a ne Faks ili Nila. Onda udri gori doli po sto puta. Pa kad ražentavaš nikad dosta vode, a vodu moraš nosit sićon ili zalivačon s javne česme.

 

Vidijo san u jednon mistu kako prikazivaju vučiju kao etnološko blago. Vučija je bila muka moje tetke na Miljevcin. Ona bi je uprtila na leđa i lagano na gusternu. Vadi sićon vodu i livaj u vučiju. Kad se napuni, jopet na leđa pa kući. Tako ko zna kolko puta. Ovi izvanka, turisti, vole to gledat. On to nije nikad vidijo, on i niko njegov nije potribu baš ni osjetijo pa mu zanimljivo. Barenko ostavi koju šoldu.

Meni se pari da je isto glavni element u toj turističkoj ponudi spiza. Kad ti vidiš kako oni doli nude zeru inćuna, koju srdelicu, gavunić i nekakve kotliće, vidiš da je to sve spiza za sirotinju. Najvažnije je da ima dosta maslinova ulja, pa da oni mogu toćkat kruv u ulje. Na taku tanku spizu lako sida i bilo i crno. Pita bi ih ja da se nakrcaju doli ki ode kod nas pršuta i mišnog sira, koji janjčić, malo kezmetine, koju fetu pamidora s krupnon soli i kapljon maslinova ulja, kako bi onda trali bevandu i govorili kako je sve vunderbar i zer šen.

Mi u ovon našen malon gradu nemamo more, nema puno turista. Samo dikoji zabasa. Mi imamo priredaba i prestava za same sebe. Već osan godina imamo jedno lipo događanje, susret klapa sjeverne i srednje Dalmacije i to uvi kvako prid kraj šestog il početkon sedmog miseca. Nije to takmičenje ko je bolji nega baš druženje ljudi šta volu klapsku pismu. Zato se taj susret i zove po pismi "Naš bi čovik zapiva iz duše"!

 

Tako se i krajon šestog susrelo deset klapa, ja mislin na jednoj od najlipši pozornica, na Stubištu poviše Poljane. Pune skale, puno isprid skala, pripuno svita. Bilo je lipo vidit mlade, ali i vake ka ja, šta smo uvatili side, šta ćelavimo, šta se približavamo svom završnon računu kako guštamo u pivanju mladosti šta se slila u klapama. Najprvo je pivala klapa "Drniš" ka domaćin, ženska klapa "Zikva" s Pašmana, muška klapa "Šantarel" iz Pirovca, mješovita klapa "Školji" s Pašmana, muška klapa "Vrilo" iz Hana, ženska klapa "Šinjorine" iz Kaštela, muška klapa "Asseria" iz Benkovca, ženska klapa "Mindula" iz Okruga Gornjeg, ženska klapa "Kolura" iz Splita i muška klapa "Sveti Luka" iz Otoka. Sad kad ti vako nabrojiš deset klapa, svi pivaju ka gardelini, a šta moreš reć ?! Moreš samo reć da si gušta i uživa u svakoj riči ispivanoj.

Čak san i ja samog sebe uvatijo kako lagano pivan. Srića da me žena malo probola lakton pa san sta na vrime. Moglo je inače bit škandala. To su bile prave klape, samo glas ka instrument i ništa više.
Kad bi vako triba birat ko je najbolji, isto bi neke izdvojio. Ženska klapa "Šinjorine" pare ka da su iz modnog žurnala. Lipo figuraju, lipo pivaju, ma divota jedna. U ženskoj klapi "Kolura" gospođa šta piva prvi glas zapanji sve. Glas lip, treperi, iđe iz dubine do na vr vrce, čini ti gricule od lipote. Onda na kraju, muška klapa "Sveti Luka" iz Otoka. Oni su muški, snažno, morali čak i bis otpivat. Za ne falit, voditelj programa ki sa televizije, naš domaći Marko Šiklić. Elegantan, pismen, lipa glasa, ima mota i za jače pozornice od ove naše. Divota! Baš ka i završna pisma šta su je na kraju svi zajednički otpivali. "Croatio iz duše te ljubim !" Nemamo mi ode baš turista, al' se trudimo da u mozaiku lipote šta se zove Lipa naša, Drniš bude jedan od najlipši kamenčića!