Pun dobre volje El Tigre stoji nalakćen o šank, cica svoju guzlastu pivu i sve se misli oće li proći i ovi dani okolo Uskrsa a da njiova dobra gazdarica neće ispuniti davno obećanje i svoje najdraže mušterije počastiti pečenon janjetinon.
– Aj fala bogu da si svatija kako je poslin par piva bolje upast u fošu nego u depresiju! – govori mu Bili Smo Uskoro i, ponesen entuzijazmon svoga prijateja, daje mot Dobroj Paroni neka in nalije novu turu, nakon šta je srknija zanju kap travarice. Sebi je ulila kruškovca kolko stane u oko, da baš ne samuju u piću i još je radosno oglasila da kuća časti. Naravski da su je iznenađeno pogledali: da nije bila jedina osin one dice na Lopudu šta je od Ronalda dobila autogram? Možda je dobre volje jerbo je nesritnika, šta se triba kriti od obožavatelja, svitovala neka drugi put u Dubrovnik dođe tako da ne skida motorističku kacigu sa glave. Bolje neka mislu da je lud nego da ga pripoznaju, jednostavna je mudrost kojon je počastila slavnoga fuzbalera? – naviru in pitanja možđaniman.
Morski pas
Prija nego su išta uspili zaustiti, cvrkutavo in je objasnila svoju bezobraznu logiku. Naime, puno jon manji trošak čini počastiti ih pićen, jerbo će onda u valceru zaboraviti na onu janjetinu. Obećanje da će in nasići omaklo jon se jedanput u dobromen raspoloženju i zlopamtila jon oto svako malo bacu pod nos.
– Dobro se sićan kada ste nan obećali nasići kil-dva i to zato šta ste se zabavili ka nikad! Toga dana ispriča san kako san diga društvo sa pričon da je na mulu Krke izronija morski pas tolko velik da je, kada se propeja, izija prometnika na željezničkoj stanici u Kninu i poslin ka zmija otplazija u mlade boriće.
– Je, je – poduvatija je i Bili Smo Uskoro. – Još si reka – sitija se – da je od nesritnoga prometnika na peronu ostala jedino crvena kapa, nakon šta je neman š njimen u raljama nestala u mladin borićiman...
– A onda su lovci podigli hajku, al' ga nisu istirali prid puške ni nakon tri dana potrage!
Čista fantastika
– Znate – odjedanput se nakon provale smija uozbiljila Dobra Parona – sve se mislin da bi danas bilo vrlo lako povirovati u oto šta je normalnomen svitu vaik bila fantastika... Osin u jednomen detalju...
– A jel' te? Povirovati u morskoga zmijopasa koji moči rep na šibenskoj rivi, a marendaje prometnika u Kninu? – zasta je El Tigre u čudu i izbečija se u nju.
– S vakvin klimatskin prominama i zagađenjen mora i oceana vrlo je lako moguće da se pojavi tolka beštija, genetska nakaza. Međutin, ono u šta bi danas bilo teško, gotovo nemoguće povirovati je da bi u ralje zgrabija prometnika, budući da je željeznica postala čista fantastika! – objasnila je.
– Teško more bit da je željeznica veća fantastika od pečene janjetine koju nan već godinaman obećavate... – otpovrnija jon je El Tigre, na šta se ona strelimice snašla i rekla kako je obećanje dato pod uvjeton da jon krene posal, ako bog da. I onda kada svi mediji u zemlji prestanu od Uskrsa do kraja osmoga miseca iz dana u dan prebrojaviti kolko je gostiju došlo staviti svoj šenj na blagodati našega turizma.
– E, to je tek fantastika prema kojoj je taki divovski morski pas moguć ka i najobičnija zlatna ribica! – zaključija je B.S. Uskoro i pozva još jednu turu.
Za sudjelovanje u komentarima je potrebna prijava, odnosno registracija ako još nemaš korisnički profil....