Klimatske promine odnile su sve čari zime, biloga Božića, sanjki s konjiman okićenin praporciman... Tako niti najmilije mušterije u betulici Dobre Parone više nemaju šta grintati, barenko ne u vakoj zimi. Još bi se mogla naći i di koja šparoga, samo da se potruditi.
Jerbo, ako su i mogli ronzati da jon klima jopeta glumi ukras na zidu, da in Dobra Parona uškrto mulja i štedi na struji zlostavljajući mušterije ledon u svomen bufetiću, šta će sada? Žaliti se na fumade od južine?
Praščevina u lončini
– E, kada je to bilo da san se ode, za Vašin šankon, tresa od smrzajice ka nagibni vlak u Lici, da me ni dupli bićerin nije moga ugrijati!? – govori El Tigre, sve ne virujući da je oto bilo ne tako davno. Na to je ona procvrkutala iz svoje tropske mikroklime u kužinici, di je na špakeru kuželjala suva praščevina u velikoj lončini.
– Bez obzira na to šta više nema zimskoga veselja, ja san noćas sanjala medu! Smišnog, bublastog, umiljatog, lipe, meke dlake. Uf, šta bi sada bilo lipo treviti ga usrid Like!
– Je, oti vaš mede bere jagode? – reka jon je. I neka pripazi šta sanja, jerbo mu se situacija sa maženjen medine fine dlake pari ka čisti erotski san. Onda je pa u depresiju, jerbo su klimatske promine odnile i dobru ideju o zimskomen avanturizmu koji je Rvaska mogla ustanoviti reklamirajući putovanja sa HŽ-on. U najboljoj namjeri sidneš na vlak u Zagrebu za doći u Dalmaciju, ali zbog sniga dođeš tek na proliće! Dok ne otopi i ne otopli, putnici volontiraju u Kuterevu, u prihvatilištu za medvide – i prst u uvo!
– Šta možemo, viša sila! – rekla je ona na to. Međutin, sva je srića da imamo još jednu jaku javnu firmu priko koje se more razvijati egzotični turizam. To je Rvaska pošta: pošiljke stižu sa dva miseca zakašnjenja, pa bi (avan)turisti mogli volontirati ka dostavljači na konjima. Ol’ poni ekspres nije poveziva Ameriku prija više od sto pedeset godina, šta ne bi i Rvasku? – zatrepćala je okicaman.
– A stvarno, di su oni dani kada san se grija na MDZ! – namisto pozdrava izustija je Bili Smo Uskoro ulazeći u betulicu.
– Da se niste zabunili, pobrkali slova, jerbo se fala bogu, znade kako se zove naša partija!? – rekla je Dobra Parona noseći mu pivu na poziciju za šankon.
– Stranka je stranka, a MDZ su Mudante Duge Zimske, u čemu je problem!? – odgovorija je flegmasto tarući pinu od pive sa justa.
– Vidi vraga, čista koincidencija! – živnija je El Tigre. Jerbo, ota sličnost u zvučnosti između HDZ-a i MDZ-a izgleda da u stvarnosti dobro žulja našu oporbu u graskomen vijeću. Oću reći da je njiman HDZ ka i MDZ, jedino šta su ote Mudante Duge Zimske još i uz vrat.
Samo još fali poni ekspres
Pa ih ota dolčevita puno grebe ispo’ brade, zajapuru se od vrućine, a klimatske promine piču sve u šešnajst. Žulja ih naročito u vezi sa velikon, velikon investicijon na Podiman: ter bi tribalo raspisati referendum, jesu li građani za oto, ter kakva će nan biti sigurnost, oće li nas islamski teroristi digniti u lagum?
– Ja mislin da sa otin oporba gubi svoju bolju prošlost. Jerbo, najlipše su bile bivše dvi fabrike, svaka na svome dilu grada. A sada su obe dvi u jednoj – di to iđe, nije lipo viditi ni čuti – javija se B.S. Uskoro.
– Još samo fali poni ekspres! – rekla je ona, na šta je El Tigre zaključija da s takon oporbon ni to nije baš daleko...