Ronilačka industrija i podvodni poslovi... na naftnim platformama, popravci luka, varenje, rezanje, kopanje pod morem ili vodom, popravci svega, građenje ribogojilišta, cesta, tunela, vađenje potonulih objekata, brodova, podvodne inspekcije, kontrole, itd. sve je to dio komercijalnog ronjenja. Zvuči zanimljivo, egzotično, nesvakidašnje. I je.
Naš Splićanin, 38-godišnji Petar Duboković komercijalni je ronioc i jedan od rijetkih naših koji taj posao radi u Europi. Trenutno je u Danskoj gdje radi za veliku norvešku rafineriju. Ronjenjem se bavi 20 godina, a po europskim firmama radi zadnjih pet godina. Do sada je radio u Norveškoj, Danskoj, Švedskoj, Njemačkoj, Nizozemskoj, Italiji, Rumunjskoj, Austriji...
Trenutno smo ga uhvatili u Danskoj, na kraju radnog dana, iza 19 sati, kad nam je ispričao doslovno sve o tom poslu. Kako se postane komercijalni ronioc, što sve za to treba, kakav je to posao, koliko sati dnevno se radi, koliko mjeseci godišnje, što se točno radi, gdje se uopće možeš školovati za postati komercijalni ronioc, koliko to košta, kako izgleda radni dan komercijalnog ronioca, ne samo dan nego i život, koliko možeš zaraditi mjesečno, koje su opasnosti, a koje ljepote ovog posla i još mnogo toga otkrio nam je Petar.
‘Sve je krenulo kad sam imao 18 godina i počeo se baviti scuba divingom, tu se rodila moja ljubav prema ronjenju. Vrlo brzo san posta open diver u rekreativnom ronjenju. Položia san i za voditelja ronjenja, odnosno R3, i tu počinje moja karijera u ronilačkom centru na Visu u Komiži, u Issa diving centru. Tamo san radia 10-ak godina. Bilo je to turističko ronjenje, vodia san naše i turiste ronit. Posli san položia za instruktora ronjenja pa san drža i tečajeve.‘ priča nam Pero koji je u Zagrebu završio i turistički menadžment, pa se u Split vratio 2013.
‘Tada nije baš bilo posla. Jedan prijatelj mi je reka za te podvodne radove i s tin san krenia u Splitu i okolici. Nakon 2-3 godine rada u toj industriji san svatia da u nas ta industrija nije baš velika, a ako želiš radit vanka moraš položit internacionalne kurseve. Otiša san u Južnoafričku republiku i tamo položia po IMCA organizaciji koja je najjača u komercijalnom ronjenju.
Kad imaš taj certifikat svi znaju šta znaš i šta možeš radit. Onda san otvoria obrt jer je to način na koji možeš vanka primat plaću. Radin ka freelancer. Radin civil i inshore ronjenje, a radia san i offshore.‘ priča nam Pero i objašnjava što je što.
‘Postoji inshore i offshore ronjenje. Offshore su recimo popravci na naftnim platformama i odnosi se na naftu i plin i sve dalje od 12 do 15 milja od obale se smatra offshore ronjenjem, a inshore je na moru uz obalu ili na jezerima, rijekama. Razlikuje se dosta. Inshore su malo plića ronjenja, popravci, neke konstrukcije, rad luka, cjevovoda itd.
Ovo šta u Danskoj trenutno radin je inshore ronjenje. Trenutno radimo neke popravke za jednu veliku rafineriju, varimo, režemo i radimo inspekciju, popravljamo stupove di se vezuju veliki tankeri, tražimo pukotine u zidu pa to krpamo, minjamo anode, cink protektore, betoniramo... Razno razni popravci. Oni to zovu civilno inženjerstvo. Luke, tuneli, ceste, sve to mi radimo inače.
Offshore je druga vrsta posla. Ne živiš na naftnoj platformi nego si na brodu, kao pomorac, ukrcan si na velike ronilačke brodove i roni se s tih brodova. Oni drže poziciju blizu platformi na kojima ti vršiš popravke i radiš inspekcije.‘ objašnjava nam Pero.
Škola koju je završio u Južnoafričkoj republici je polazišna točka za sve, kaže nam. Sada je R diver do 50 metara.
‘Preko 50 metara bi već bilo saturacijsko ronjenje. Saturacijsko ronjenje se radi na dubinama od 100, 200 metara. Tu se roni na heliox. Živiš u sistemu komore. Ako je radna dubina 100 metara, oni te natlače u sistemu komore na dubinu od 100 metara, potpuno te saturiraju i živiš u komori na tom tlaku, i to maksimalno 28 dana.
Iz te komore ima jedno zvono koje je spojeno na komoru, ti uđeš u to zvono i zvono te spusti na posal, na istu tu dubinu, odradiš posal, vrate te gore, ali znači sve je natlačeno na taj tlak. Dakle, 28 dana ne izlaziš na kopno. Te komore su na velikim brodovima i živiš tih 28 dana u toj komori. Tu je cijela organizacija, imaš sustav kontrole koji kontrolira život ljudi u komori, imaš ljude koji ti nose hranu i sve. Poslije tog se radi dekompresija prije izlaska van.‘ Priča nam Pero o saturacijskom ronjenju, a na taj kur planira ići iduće godine.
‘Postoje samo dvi škole na svitu po IMCA organizaciji koje to rade. Jedna je u Marseilleu u Francuskoj, a druga u Tasmaniji u Australiji. U Marseilleu je trenutna cijena kursa 19 000 eura, a u Tasmaniji je isto tako oko 19 000 eura, kaže nam.
U ronilačkoj industriji je smjena 12 sati. Trenutno u Danskoj radi od 7 do 19, priča nam, i tako po recimo tri mjeseca.
‘Na tim poslovima bude tim od 6, 7 ljudi. Ronilački tim se sastoji od supervizora, ronioca, stand by ronioca, i nekoliko tendera. Tenderi su isto ronioci, ali ih trenutno nije red bit ronioc ni stand by ronioc pa radi poslove kao što su dodavanje stvari, opremanje i raspremanje ronioca, priprema alata, operacije s dizalicom, ako ima neki teret za spustit u more il dignit iz mora... Uglavnom oni su podrška s površine.‘ objašnjava nam kako posao funkcionira.
‘Radni dan izgleda tako da dođemo ujutro i napravimo plan šta ćemo radit taj dan, ako su to neka plića ronjenja od 10-12 metara, onda budeš oko 2, 2 ipo sata u vodi. Kad ja odronin, onaj koji je meni bia stand by ronioc ide u more ronit, a neko drugi dolazi bit stand by i tako idemo u krug. Cili dan se sastoji od nekog rada, uvik je jedan ronioc u moru, a kad ti nisi u moru onda si podrška s površine i radiš šta triba na površini.‘ govori Pero i objašnjava nam kako funkcioniraju žute kacige koje imaju na glavi.
‘Imamo žute kacige i s njima smo spojeni na površinu i dobivamo zrak s površine u biti, ne iz boce. Bocu imamo na leđima u slučaju da se nešto desi pa da se možemo spojit na zrak iz boce. Ako izgubiš zrak s površine, da se cijevo priklješti ili nešto, da nemaš zraka u kacigi, u tom slučaju koristiš zrak iz boce, on služi da možeš doć do površine ili dok stand by ronioc ne dođe do tebe da te spasi.
Stand by ronioc je uvik spreman, sidi u opremi i ima samo stavit kacigu na sebe i doć doli u slučaju da se nešto tako desi. Kaciga služi da ti se glava ne ozlijedi. Ona je teška. U moru puno manje naravno. Kad skočiš u more sve je to puno lakše. Imaš komunikaciju i kameru, gledaju od gore di si i šta radiš. Postoje procedure spašavanja, stand by ronioc zna točno šta triba radit, tako da je sve sigurno.’ Priča nam Pero i kaže da su sve to sigurni poslovi.
‘Svaki put kad dođeš na posal prvi put radi se vježba za sigurnost. Npr. ja zaronin doli pa simuliramo izvlačenje ronioca na površinu, stand by ronioc skoči i izvuće me. Najvažnije je da se ronioc može izvuć najlakše moguće na obalu.‘ pojašnjava.
Radio je i poslove koji se rade 12 sati na dan, sedam dana tjedno i tako tri mjeseca.
‘Nemaš ti tu neki život jer radiš od 7 do 19, šta je nama i okej. U prosjeku radiš šest miseci godišnje, npr. radiš 2-3 miseca, pa si misec, misec ipo doma i tako, kad radiš za više firmi ka ja.
Bude i teških dana, recimo radia san kad je vanka -10, temperatura mora bude 4-5 stupnjeva, roniš isključivo u suhom odijelu i debelin rukavicama.
Radia san i noćne smjene, od 19 do 7. Radia san i ribogojilišta, naftu i plin, rezanje, zavarivanje, popravke po najvećin ukrcajnin i iskrcajnin lukama, inspekcije, kontrole, izvlačenje potonulih objekata, brodova. Npr. U Italiji su dvi ogromne dizalice pale u more pa smo ih vadili par miseci.’ govori nam svoja iskustva kojih je bilo poprilično u ovih pet godina otkad radi po Europi.
‘Npr. Nizozemska i Belgija su malo ispod razine mora pa šta god se tamo krene kopat, tu je sve voda i to sve rade ronioci. Prošle godine san bia tri miseca u Rotterdamu, tamo smo doslovno radili cestu. Bia je podvožnjak dug 5 km i radilo nas je oko 100 ronioca u 32 tima, radili smo na dubini od 10-15 metara.
Nizozemci i Belgijanci rade uglavnom od ponediljka do petka jer oni imaju posla 12 miseci godišnje. Offshore ronjenje na tim naftnim platformama je isključivo 12 sati na dan, sedan dana tjedno. Na brodu si ko pomorac i ne mičeš se s radnog mista. U slučaju lošeg vrimena se ne rad,i al budeš prisutan na poslu, iako ne radiš ništa.‘ kaže nam naš Splićanin, a zanimljivo je da je trenutno u Danskoj na ovom poslu još jedan Splićanin s njim.
‘Ovdje smo trenutno prijatelj iz Splita i ja. Inače u cilom svitu naših nema baš puno da rade ovaj posal. Mogu nas nabrojat možda 10-ak.‘ Govori nam. Problem je što naši ljudi nemaju novaca za priuštit si školovanje za ovaj posao, smatra.
‘Tečaj koji san završia u Južnoafričkoj republici je košta oko 12 000 eura, problem je šta naši ljudi nemaju takve plaće za skupit da bi to platili, zato nas možda nema puno u ovom poslu. U nas plaće u ronjenju nisu baš neke. Traže ti i da savršeno pričaš engleski, i to moraš položit. Ovaj moj R diving ima možda 7-8 škola u Europi i onda su dosta bukirane jer uzimaju malo kandidata i kurs traje tri miseca.‘ Govori nam. Međutim, jednom kad sve položiš i uđeš u posao, plaće su jako dobre i može se dosta zaraditi.
‘Inshore najbolje plaćaju Belgija, Nizozemska, Danska, Njemačka, Norveška, Švedska. Britanci npr. nemaju neke plaće, njima je dnevnica oko 200-250 funti dok je ovde dnevnica oko 500 eura. Talijani plaćaju oko 250-300 eura dnevno. Ovde u Danskoj radin za 600 eura dnevnicu za 12 sati i imamo nedilju slobodno. Tako da u prosjeku moš zaradit od 5-10 iljada eura na misec, negdi i više, ovisi šta radiš i koliko radiš. Firme ti plaćaju i smještaj, a neke čak i hranu. Naravno moraš i platit porez doma. Jedino na offshoreu si oslobođen plaćanja poreza.‘ kaže nam Pero.
Smatra da se ovaj posao ne može raditi isključivo radi novaca, već ga naprosto trebaš voljeti. Ne može to svatko izdržati, niti je to lako.
‘Ne ne, ne možeš ovaj posal ne moš radit samo radi para, moraš ga volit, moraš se ufurat u ovo. Ima dosta posla, moraš dosta tog znat, moraš bit timski igrač, tribaš bit šljaker i moć radit. Ovo je šljakerski posal. Nije ovo za svakoga. Pa bude ladno, i u moru i vanka, pa cili dan si na otvorenom, tribaš imat i živaca i takta.
Svi komercijalni ronioci kažu da ti je 70 posto da se slažeš s ljudima, a 30 posto ti je posal. Zna bit po 20-30 ljudi, tribaš znat radit u ekipi. Bude tu svega, tribaš se znat kontrolirat. Počneš sam sebi ić na živce, kamoli drugima, moraš onda moć smirit emocije i strasti i onda najbolje prođeš.’ govori nam, a lijepe strane posla su i to što imaš prijatelja iz cijelog svijeta.
‘Na poslu se sprijateljimo, di god da oden po svitu, sad iman prijatelje. Ali, moraš imat ljubav prema ronjenju, mora te to zanimat i tribaš svatit da si to ti. Ja volin radit s ljudima i volin izazove di tribaš upotrebit neku svoju vještinu pod vodon. Ja san ronioc. Nikad ništa drugo u životu nisan radija. Ovo radin već 20 godina, ništa drugo ni ne znan. Većina ovih šta rade sa mnon su ka i ja, ima ih šta rade ovo cili život. To je jednostavno to.’ zaključuje Pero.
Za sudjelovanje u komentarima je potrebna prijava, odnosno registracija ako još nemaš korisnički profil....