Salam 17 (16)
1Pomoljenje ol Davida.
Udovoj, Gospodaru, pošćenju mojemu;
ošervaj se na pomoljenje moje,
ušiman ćapaj moljenje moje,
ne su pešnjan himbeniman.
2Iž lica tvojega prosuđenje moje neka pročedije;
joči tvoje neka na pravicu pogledadu.
3Tašta si srce moje, vižita si ga obnoć;
u ognju me temperaj, i nećeš nać u meni nepošćenja.
4Justa moja ne falidu dila čovičanska,
zarad besid pešanj tvojih, ja san čuva progadure tvrde.
5Učin krake moje po putićiman tvojiman,
da se u hođenju mojen ne pošešunen.
6Vapi san, jerbo si mi udovoji, Gospodaru;
prigni uho tvoje ki meni, i udovoj besidi mojon.
7Pokaž samaritanšćinu tvoju,
ti ki šalvaniman činiš nê ča se u te ufadu.
8Ol koktreštajućih tvojon desnon ruci čuvaj me,
kako anđel ol joka.
Poda osin ol krilih tvojih zašćit mene,
9ol fac farmasunih ki me stišćedu.
Dušmani moji dušu su mi zapasali;
10salo svoje zaprli su;
justa njihova pravjadu oholiju.
11Ki me laskadu jurve su me zapasali;
joči svoje uprli su da me obalidu na zemju.
12Ćapajedu me kako lijun parićan za ča požerat,
i kako mačić lijunčić ča stoji u fermi.
13Ustan se, Gospodaru: pritec ga, i obal ga;
škapulaj anim moj ol farmasunih,
su sabjon tvojon 14ol dušmanih ol ruke tvoje.
Gospodaru, njih malo na zemji podil u životu njihoven;
ol nih pritajanih tvojih napunjen je drob njihov.
Nasitili su se sinov,
i razdilili su retaje svoje malahniman svojiman.
15Ja sâm pokazat ću se u pošćenju prid obrazon tvojin;
nasitit ću se kal se ukaže glorija tvoja.
Salam 18 (17)
1Na svrhu. Ol šerve ol Gospodara Davida, ki je ispravja Gospodaru beside ol ve pisme, u dnev kal ga je bi škapula Gospodar iž ruk svih dušmanih njegovih, i iž ruke ol Šajula, i reka je:
2Jubit ću te, Gospodaru, forco moja.
3Gospodar je fundamentacijun moj, i utećišće moje, i
šalvadur moj.
Bog moj ajutant je moj, i ufan se u nje;
branitej moj, i rog šalvanja mojega, i primitej moj.
4Pofaljenjen zazvat ću Gospodara,
i ol dušmanih mojih šalvan ću bit.
5Zapasa me je faštidij ol smrti,
i povodaj nepošćenja iznebluši je mene.
6Faštidij pakleni zapasa je mene,
podušila me je trapula ol smrti.
7U dišperacijunu mojemu dozva san Gospodara,
i ki Bogu momu vapi san;
i udovoji je iž tempala šantožega svojega glasu mojen;
i vapijanje moje prida licon njegovin ulizlo mu je u uši.
8Ustrguzala se je, i stresla se je zemja;
fundamenti ol gor dišturbali su se,
i ustrguzali su se: jerbo se je on bi na njih najidi.
9Išaje se dim ol bisa njegovega,
i oganj ol face njegove rasplandiža se je;
garbun se je užari ol njega.
10Prignu je nebesa, i skala se je;
i kalig je poda nogan njegoviman.
11I iša se nada kerubine, i poleti;
poleti nada perjen ol vitra.
12I metnu je škurecu za gandej svoj;
kolo kojega bi je kućerak njegov,
a u oblaciman od arije škura voda.
13Prida lampon od obraza njegovega oblaci gredu,
sugrajka i garbun ognjeni.
14I zagrmi je s nebes Gospodar,
i Višnji dã glasa svojega:
sugrajka i garbun ognjeni.
15I posla je šajete svoje, i rastrka jih je;
uzmnoža je lampanja, i iznebluši jih je.
16I pokazale su se pišćine ol vod,
i olkrili su se fundamenti ol balote zemajske,
ol pokaranja tvojega, Gospodaru,
ol raspuhavanja anima ol bisa tvojega.
17Posla je s vrha, i agvanta me je;
i primi me je ol vod pustih.
18Škapula me je ol dušmanih mojih prijakih, i ol nih
ča nenavididu mene,
jerbo su bili sforcaniji ol mene.
19Pritekli su me u dnev ol kumpativanja mojega;
i učini se je Gospodar u braniteja mojega.
20I izve me je na trzu;
šalvanin me je učini, jerbo me je voli.
21I olvratit će mi Gospodar naprama pošćenju mojemu,
i naprama ispuliškaniman mi rukan olvratit će meni;
22jerbo san čuva progadure ol Gospodara,
i nisan pokvareno rabota prama Bogu mojemu;
23jerbo su svi arbitracijuni njegova prid obrazon mojin,
i pošćenja njegova nisan retera ol mene.
24I bit ću brez makule š njin;
i uščuvat ću se ol nepošćenja mojega.
25I olvratit će mi Gospodar naprama pošćenju mojemu,
i naprama ispuliškaniman mi rukan prid obrazon
ol jočijuh njegovih.
26Su šantiman šantož ćeš bit,
i su brezgrišnikon brezgrišan ćeš bit,
27i sa odaberenikon odaberen ćeš bit,
i sa izopačenikon izopačen.
28Jerbo ćeš ti puk injoran šalvanin učinit,
i joči šuperbe injorat ćeš.
29Jerbo ti iluminaješ sviću moju, Gospodaru;
Bože moj, iluminaj škurece moje.
30Jerbo ću se u tebi deliberat ol tantacijuna;
i u Bogu mojemu pasat ću kroza mĩr.
31Boga mojega, progadur je famožast;
besidenje ol Gospodara u ognju taštano;
branitej je svih ča se u nje ufadu.
32Jerbo ko je bog oliš Gospodara?
i ko je bog oliš Boga našega?
33Bog ki me je opasa su kripošćon,
i metnu je brez makule progadur moj;
34ki je isfamožita noge moje kako u bravčića,
i nada vrsiman metnu je mene;
35ki adukaje ruke moje za gveru;
i metnu si, kako lûk mesingani, mišnicu moju;
36i dâ si mi šćit ol šalvanja tvojega,
i desnica tvoja primila je mene,
i adukacijun tvoj popravja me je do svrhe,
i adukacijun tvoj isti naučit će mene.
37Raspeči si krake moje poda menon;
i ni maganjano hođenje moje.
38Laskat ću dušmane moje, i ćapat ću jih;
i neću se vrnut doklegod ne skarsadu.
39Islomit ću jih, da nećedu moć ni stat;
past ćedu pol noge moje.
40I opasa si me kripošćon za gveru,
i poda me si obali ne ča su se na me digli.
41I dušmane moje dâ si mi na škinu,
i deštriga si ne ča me nenavididu.
42Vapijali su, ma ni bilo koga da jih šalvaniman učini;
ki Gospodaru, ma nin ni udovoji.
43I ismrvi san jih kako prah prida facon ol vitra;
koda glib u kali iščepa san jih.
44Delibera si me ol kontreštavanjih u puku;
i metnu si me za glavu ol narodih.
45Puk kega nisan nadazdri šervicij je bi meni;
u slušanju od ušijuh obadava je mene.
46Furešti sini floćali su me,
furešti sini prigodišćeni,
i čopali su po putićiman svojiman.
47Živi Gospodar! i blagoslovjen Bog moj!
i da se uzvisi šalvadur moj!
48Bože, ki daješ škotu meni,
i kunjiš puke poda me;
šalvaduru moj ol dušmanih mojih jidnih.
49I uzvisi si me nada nê ča su se na me digli;
ol čejadina nepošćenega deliberat ćeš mene.
50Zarad tega ispovidat ću te meju puciman, Gospodaru,
i imenu tvojen kantat ću pisme;
51Veličajuć šalvanje ol regijuna njegovega,
i čineć samaritanšćinu krstu svojen Davidu,
i simenu njegoven sve do zanavik.
Salam 19 (18)
1Na svrhu. Salam ol Davida.
2Nebesa pravjadu gloriju ȍl Boga,
i dila ruk njegovih obznanjijedu fundamentacijuni.
3Dnev dnevu riga besidu,
i noć noći kažije pamet.
4Nisu to parlanja, ni šermuni,
ol kih se glasi ne čujedu njihovi.
5Po svon zemji razli se je glas njihov,
i do na kraj balote zemajske besida njihova.
6U suncu je metnu kućerak svoj;
i on je koda ditman ki izahodi iž kamare svoje.
Uzradova se je kako div kal trče puten;
7s vrha nebes je ishodišće njegovo.
I inkontravanje njegovo sve do visoke njegove;
niti se je ko pritajava ol teplice njegove.
8Regula je ol Gospodara brez makule, obrće anime;
teštimonijanca je ol Gospodara fidela, pamet daje malahniman.
9Pošćenje je ol Gospodara ravno, razveselije srca;
befel je ol Gospodara ćar, iluminaje joči.
10Prpa je ol Gospodara šantoža, dura po sve vike vikov;
arbitracijun je ol Gospodara prav, pošćeno samo u sebi.
11Poželjniji su ol zlata i ol veleti dragega kamenja;
i slaji ol meda i saća.
12Perfin jih i šerva tvoj čuva;
u čuvanju njihoven veleti je dobiće.
13Sagrišenja ko kapije?
ol šegretih mojih ispuliškaj mene;
14i od tujih skužaj šervi tvojen.
Je me ne budedu guvernat, ondac ću bit brez makule,
i ispuliškat ću se ol sagrišenja najvećega.
15I ugodit će ti besidenje ol just mojih,
i pensanje ol srca mojega prid obrazon tvojin je vavik.
Gospodaru, ajutantu moj, i olkupiteju moj.
(Prijevod na čakavštinu bračkih Selaca: Siniša Vuković prema latinskoj Vulgati)