Za pisat o Splitu deboto bi bilo najboje poć u Zagreb i tamo pisati. Zašto u Zagrebu? Jer u Zagrebu jema Splićani više ven u Splitu… a tamo u furešto misto puno boje Splićanin Splićanina poznaje, ven kad su bili doma.
Predstavljena knjiga Ivana Kovačića "Smij kroz suze"
Jer se dogajalo da susid susida ne poznaje dok su bili doma, a poznali su se tek u forešto misto, al ako služu zajedno vojsku tek onda se situ jedan drugog da ga je „nigdir“ vidi i tamo se zavole…
A ča je god zar bilo bojega, lipjega, pametnijeg i zdravijeg, sve je svršilo u Zagreb ka’ i veća, lipja oboritija riba. Dočim u Splitu osta je deboto samo škart od stariji judi, žen, a od mlajega svita, ka da smo u ratu, oni čoraviji, gobaviji i cunfasti, a riba sitnja i dračjiva, jer kako reka ona...
Predstavljena knjiga Ivana Kovačića "Smij kroz suze"
Jer se dogajalo da susid susida ne poznaje dok su bili doma, a poznali su se tek u forešto misto, al ako služu zajedno vojsku tek onda se situ jedan drugog da ga je „nigdir“ vidi i tamo se zavole…
A ča je god zar bilo bojega, lipjega, pametnijeg i zdravijeg, sve je svršilo u Zagreb ka’ i veća, lipja oboritija riba. Dočim u Splitu osta je deboto samo škart od stariji judi, žen, a od mlajega svita, ka da smo u ratu, oni čoraviji, gobaviji i cunfasti, a riba sitnja i dračjiva, jer kako reka ona...
